Након прошлогодишње турнеје у Москву и побједе у категорији фолклорне музике на 11. међународном фестивалу фолклорне и хорске музике „Звучит Москва“, Етно група „Траг“ и ове године је добила прилику да се представи руској публици на десетодневној турнеји по Русији.
Првих неколико дана турнеје провели смо у Краснодарској покрајини, руској регији на обалама Црног и Азовског мора. Први цјеловечерњи концерт био је у селу Галицын. То је био први сусрет са изворном руском публиком и правим руским менталитетом који нисмо могли тако снажно осјетити и доживјети у европеизираној Москви. Изненадила нас је веома лијепа и велика концертна дворана у једном таквом селу, али и начин на који су се мјештани, а и организатори спремали за наш концерт.
На сцени нас је дочекала пјесма правог козачког хора „Самородок“, бурни аплауз публике, дјечак и дјевојчица у народним ношњама са погачом и сољу и начелник тог села са необичним поклонима који су носили дубоку симболику. Неочекивано за једно село, сала од око 300 мјеста била је препуна људи свих старосних и социјалних профила који су са великом љубопитљивошћу и искреним и нескривеним реакцијама задовољства пратили наш концерт. Разумјели смо се више емоцијом него рјечју и искрено вјерујемо да су они схватили све оно о чему смо им пјевали јер је енергија коју смо размијенили била невјероватна. Послије успјешног концерта и интервјуа за медије, провели смо једно незаборавно вече. Чинило нам се да смо се обрели у неком другом времену, десетине година раније у којем се једу и пију домаћа храна и пиће, у коме се пјевају само традиционалне пјесме и у коме је човјек много ближи човјеку него што то данас бива.
Од 4. до 7. августа учествовали смо на 8. међународном фестивалу словенске културе „Славјанск-2011“ који се одржава у граду Славјанск-на-Кубани. Циљ овог фестивала је очување националних традиција и јачање пријатељства међу словенским народима. Преко тридесет плесних, хорских и етно ансамбала већином из словенских земаља (Украјина, Бјелорусија, Словачка, Пољска, Република Српска, Србија, Црна Гора, Бугарска, Русија), али и гости из Кипра и Турске три дана су представљали своју традицију и културу на 7 сцена које су биле смјештене у живописном амбијенту на обали Кубане. Свакодневно је наше наступе, као и наступе других колектива гледало око 5000 људи. У оквиру фестивала имали смо неколико наступа, али најљепши су били наступи на гала вечерима – отварању и затварању фестивала у Сјеверном парку. У Сјеверном парку свих тих дана житељи 15 села Славјанског рејона представљали су свој традиционални козачки начин живота, онакав какав је некад био. Свако село направило је своје мало домаћинство – кућице са тршчаним кровом, старе пећи на дрва, бунари, гоблени, иконе, старе фотографије, млинови, а пред домаћинстивима су весели домаћини у народним ношњама свог краја пјевали, свирали и нудили посјетиоце традиционалним специјалитетима, које су ту пред њима правили. Такође су се могли видјети и учити традиционални занати.
Необично нас је изненадила, али у исто вријеме обрадовала чињеница да, иако се ради о провинцијалној регији Русије, свијест обичног човјека о култури и естетским вриједностима је на веома високом нивоу. Однос према умјетнику и умјетности другачији је од оног на који смо ми овдје навикли. Публика још увијек поклања цвијеће умјетнику, купују се музички дискови књиге и слике да би се тиме изразило поштовање и подршка умјетнику.
Осим концертних обавеза ансамбли су учествовали у спортским такмичењима, као и научном скупу на тему традиционалне културе словенских народа у савременом свијету. Ове године по први пут учесници фестивала су имали задатак да се представе једни другима и својом националном кухињом, чему смо се ми посебно обрадовали јер често и радо кухамо заједно. Нашим јелима су сви били одушевљени, али су нас засјенила браћа Србијанци који нису пропустили прилику да окрену прасенце на ражњу и сервирају га са јабуком и свим пратећим обичајима и пјесмом.
Послије званичних концерата гостујућих ансамбала, које су водили познати руски глумци и пјевачи, на великој сцени наступали су неки од најпознатијих умјетника Русије, Бјелорусије и Украјине: популарне пјевачице Марина Девјатова и Наталија Караљова, национални козачки хор и фолклор Кубански козачки хор, Бјелоруски ансамбл „Сјабри“, као и позната украјинска пјевачица Таисија Поваљиј.
Наши наступи на фестивалу одлично су прихваћени од стране публике и добили смо веома позитивне критике медија.
Посљедња три дана турнеје провели смо у Москви. Тамо смо одржали цјеловечерњи концерт у ФМ клубу, покушавајући да пјесмом, игром, али и костимографијом и сценографијом дочарамо балкански амбијент. Обрадовала нас је чињеница да је публике било више него прошле године и да су неки већ познавали наше пјесме.
И ове године у организацији и реализацији концерата помогао нам је Иван Макијенко наш пријатељ и менаџер за руско тржиште. Велику захвалност дугујемо нашем пријатељу господину Пери Томићу, те представницима авио-компаније ЈАТ који увијек имају посебно разумијевање за нас и наше инструменте.
Са турнеје само понијели не само дивне успомене већ и бројна познанства, као и примамљиве понуде за нове концерте и сарадњу. Већ сад планирамо нове турнеје, па радимо активно на новом програму којим ћемо се у наредном периоду, надамо се, представити не само у Русији већ и широм свијета.
Валентина Милекић, август 2011. године